Parlament
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12

Садржај
Увод......................................................................................................1
Слободни мандат и успон репрезентативног парламентаризма....3
Демократија и репрезентантски парламентаризам..........................5
Доприноси развоју парламентаризма................................................9
Парламентаризам у монархији и у републици...............................10
Парламентаризам – израз еволуције уставне монархије у модерну рационалну државу................................................................................................12
Парламентарна монархија – ембрионални облик модерне рационалне државе................................................................................................13
Закључак............................................................................................15
Литература.........................................................................................16
Увод
Велика Британија се сматра колевком парламентаризма, иако први парламенти нису настали на њеном тлу. У политиколошкој литератури британски парламентаризам се узима као узор и образац по којем су функционисали парламенти још у процесу свог зачетка.
Многа документа показују да су шпански кортеси или савези код нас, старији од сличних британских установа за стотинак и више година. Док шпански кортеси функционишу као посебна и аутохтона политичка тела већ крајем једанаестог и током читавог дванаестог века, у Британији се тек у тринаестом веку почињу држати посебне седнице Краљевског савета на којима се краљу само уручују петиције његових поданика. Али, временом се ове седнице почињу називати парламент, јер се на њима тражи ограничавање неспутане краљевске власти и смањење привилегија лордовима и краљевској бирократији. Симон де Монфорт је чак дигао устанак против таквог стања, али је Едвард Први, иако је угушио ту побуну, ипак морао прихватити све њене идеје. Парламент је већ дотле био освојио судску функцију и знатније ограничавао краљеве пореске апетите. Међутим, од Монфортове и бројних ранијих побуна крајем тринеастог века британски парламент се винуо у орбиту врховног представничког политичког тела које ће брзо подчинити својој моћи цео краљевски управни апарат.
Већ средином четрнаестог века у парламенту су сада, поред краљевих саветника, барона и бискупа, присутни и представници грофовија, градских општина, свештенства и витезова. Ускоро ће се ова представничка скупина поделити на Горњи и Доњи дом, да би већ од 1376.године, па све до данас, заседала одвојено. Основни смисао ове поделе виђен је тада у удвојеном политичком притиску који се може вршити на краља и његове министре. Главно оружје Доњег дома биле су његове жалбе Горњем дому против каквог краљевог министра јер су чланови Горњег дома у неким случајевима деловали као судиј
Појам и порекло парламента
Парламент је тело које доноси законе, законодавно тело. Као институција, парламент је скуп сабран према извесном реду и на организован начин. Теорија о парламенту као законодавном телу настала је у XVIII веку, а њен творац био је Монтескје. Француска револуција означила је коначан слом сталшког и почетак ере народног предстваништва, чија је основна функција законодавство. суштина народног представништва је у томе да посланици у њему не представљају само своје бираче, него читав народ. Тај суштински прелом, настанак народног уместо сталешког представништва и поверавање народном представништву законодавне функције, одиграо се различито у Енглеској и Француској.
У Енглеској је парламент настао еволутивним путем, преображајем сталешке скупштине, чији су трагови и данс видљиви у превазиђеној установи горњег дома. Парламент је настајао постепено у борби која се водила за ограничавање монархове власти, у којој је он добио законодавну премоћ.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]